INternet club - Svet novih komunikacija

Одиграј своју улогу

9. фебруар - Дан безбедности на Интернету обележава се данас. Циљ је промовисања сигурнијег и одговорнијег коришћења онлајн технологије и мобилних телефона, посебно код деце и младих широм света. Безбеднији дан на Интернету се ове године обележава под слоганом „Одиграј своју улогу за бољи Интернет”. Наиме, прошле године један од четири корисника интернета у Европској унији (ЕУ) имао проблем у погледу безбедности на мреж.- попут вируса, злоупотребе личних података, финансијских губитака или приступа деце веб страницама са непримереним садржајем,

Опширније: Одиграј своју улогу

Говор цвећа

У уторак 20. марта у Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић“ отварeна је изложба Говор цвећа.

Она у традиционалној и дигиталној форми представљају комуникацијски аспекти симболике цвећа. Изложбу коју су организовали Универзитетска библиотека, Институт за ботанику и Ботаничка башта “Јевремовац“ Биолошког факултета и комапнија 4CE. Изложбу је о дану Сакуре ( и првом дану пролећа) отворила декан Филолошког факултета Универзитета у Београду проф. др Љиљана Марковић.

Изложбу Говор цвећа чине поставка штампаних материјала, претежно књига и периодичних издања из фонда Универзитетске библиотеке, поставка у дигиталној изложбеној витрини Магична кутија, виртуелна изложба доступна путем Интернета и претражива колекција дигитализованих материјала.

Изложена су раритетна издања из 18. и 19. века која су део легата Геодена Дунђерског, Војислава М. Јовановића, Јоце Вујића, Слободана Ј. Јовановића, Стојана Новаковића и Исидоре Секулић. Посебно се издваја луксузно издање књиге North American wild flowers, из 1925. године, лични поклон Универзитетској библиотеци Михајла Пупина, издато у ограниченом броју примерака (број 124), са збирком цртежа на којима су представљени најтипичнији примерци пољског цвећа у Северној Америци рађени воденим бојама и у природној величини. У дигиталној изложбеној витрини Магична кутија биће презентован физички и дигитални модел павиљона Наталијина Рамонда, рад проф. др Биљане Јовић и Мирјане Комненов, инспирисан цветом врсте Ramonda nathalia Pančić et Petrović који је симбол учешћа Србије у Првом светском рату. Овај модел павиљона кандидован је за главну награду у финалу престижног архитекстонског такмичења AFGS2017 у Токију 2017 године.

На сам дан отварања изложбе из Одељења старе и ретке књиге изложена је публикација Захарија Орфелина Искусни подрумар из 1783. године на црквенословенском језику. Публикација је под посебном заштитом као културно добро од изузетног значаја.

Изложба ће до краја године бити дигитално представљена у пет библиотека у Србији и Македонији кроз мрежу хортикултурних библиотека Интернет клуба Љиг.

ON LINE - Дигитална комуникација библиотека у раду са младим корисницима

2 0 2 0 / 2 1 . г о д и н а

Поштовани,

циљ овог семинара је демистификација и популарисање дигиталних метода и техника у комуникацији са корисницима за унапређење библиотечког пословања.

Заједно ћемо размотрити да ли и колико читање има разлике у аналогном и дигиталном руху; који су облици и методи дигиталне комуникације у библиотеци; да ли смо спремни на промене у свом раду; шта је дигитална писменост – способност коришћења информационих и комуникационих технологија за проналажење, процену, стварање и комуницирање информација.

Упознаћемо иновативне библиотечке услуге (примери добре праксе у Србији и региoну) и направир наш електронски "Сајам идеја" (радионица).

ДОБРО ДОШЛИ

ДИГИТАЛНИ И АНАЛОГНИ БИБЛИОТЕКАР

проф. Др Жељко Вучковић, декан Педагошког факултета у Сомбору, Универзитета у Новом Саду

следи:

ИЗАЗОВИ ПРОМЕНА ( јавне библиотеке у дигиталном добу) - ОПСТАНАК ПРИЛАГОДЉИВИХ

Дарко Мирковић, програмски мастер консултатнт, "Алтера" Београд

следи:

О ЧЕМУ МИ УСТВАРИ ОВДЕ РАСПРАВЉАМо

Мирко Марковић, библиотекар саветник, независни консултатнт

следи:

ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАВАШТВО И БИБЛИОТЕКА - ТВИТЕР РОМАН

Др Адам Софронијевић, заменик управника Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“

следи:

ВИРТУАЛНА СТВАРНОСТ У БИБЛИОБУСУ

пројект покретнe књижница Вуковарско-сријемске жупаније нуди нову услугу, којом кроз игру, на занимљив и иновативан начин, уче о својој Жупанији.

Ива Грковић, виша књиж.Градска књижница и читаоница Винковци

следи:

филм - ПРЕЗЕНТАЦИЈА КОЈА ИЛУСТРУЈЕ ИЗЛАГАЊЕ

следи:

РАДИОНИЦА „Едукативни стрип“ (за библиотеке) - зашто и како до њега?

Ирена Палечек Радмановић, дизајнер и ликовни педагог

следи:

филм - ПРЕЗЕНТАЦИЈА - ДЕТАЉНО УПУТСТВО ЗА ИЗРАДУ СТРИПА ON LINE

ХОРТИКУЛТУРНЕ Е - БИБЛИОТЕКЕ

Хортикултура у две главне секције обухвата осам области проучавања: арборикултуру, цвећарство, пејзажну хортикултуру, повртарство, воћарство, виноградарство, енологију и postharvest физиологију.

Хортикултура је уметност (вештина) или наука гајења цвећа, украсног дрвећа и жбуња, воћа и поврћа, посебно у вртовима и на плантажама. Корени хортикултуре сежу дубоко у историју и везују се за почетке цивилизације. Прво познато коришћење речи хортикултура, међутим, датира из 1631. године, када је Петер Лауремберг објавио расправу под тим именом. Реч у данашњем значењу бележи и енглески речникE. Filipsa “The New World of English Words” из 1678. године. Реч је добијена спајањем двају латинских речи, именице hortus – врт и глагола colo, colere – гајити. Паралелно настају и пољопривреда, агрицултура (агрос – поље) и шумарство sylvicultura (sylva – шума). Ова подела одражава концепт тога доба: врт уз кућу, житарице у пољима по ободу насеља, шума ван насеља.

У РЕАЛНОМ ОКРУЖЕЊУ ЗА ХОРТИКУЛТУРУ ИМА ПРОСТОРА СВУДА ОКО НАС, САМО ГА ТРЕБА ПРЕПОЗНАТИ.

ПРОГРАМИ и ОБУКЕ: ЛАЗАРЕВАЦ БЕОГРАД ВРШАЦ ГОВОР ЦВЕЋА