Ako imamo u vidu konstataciju da su Web portali[1]  mesto pristupa informacijama koje čini više različitih, logički povezanih aplikacija koje su zajedničke većem broju korisnika, onda je pojava regionalnog web portala biblioteka BIBLIOTEKA FUTURA dobra ilustracija za to. Objedinjena ponuda  Internet adresa, vesti koje interesuju bibliotekare u regionu, na domicijalnom jeziku i pismu[2], uskoro će biti upotpunjena izborom linkova  bibliotečkih baza.

Ovaj regionalni bibliotečki portal je autorsko delo koje je podržala NVO Internet klub, organizacija iz male sredine, gradića Ljig u Srbiji (mesto sa najižimim prihodom po glavi stanovnika u ovoj republici). Interesantno je da on od 2002. godine uspešno nastavlja projekat Mreža balkanskih biblioteka, www.balkanlibrary.net. Dvogodišnje iskustvo tog projekta je demonstracija praktične mogućnosti saradnje biblioteka balkanskih zemalja putem internet sajta. Opravdanost nastanka jednog ovakvog sajta bila je zasnovana potrebi postojanja elektronskog medija koji će umrežiti već postojeće web prezentacije nacionalnih biblioteka na Balkanu. Bilo je zamišljeno da svojim postojanjem direktno podstakne saradnju medju najvećim bibliotekama i njihovijm korisnicima. Od početka je bio multi-jezički, bez domicijalnog jezika. Samo je zajednički – portalni deo bio prevođen na engleski.Glavni cilj - van institucionalna saradnja najvećih biblioteka balkanskih zemalja, sa  korisničkim naglaskom nije ostvaren iz više razloga. Osnovni su

:-          politička nespremnost državnih institucija na saradnju,

 -          nepostojanje finsijske podrške,

-     nesazreli politički uslovi u regionu  za institucionalnu saradnju na projektima koje nije podržala ili makar deklerativno inicirala država, njeni organi ili neka zvanična međunarodna institucija,

-          održavanje postavljenih principa zanavljanja informacija iz svake sredine po naosob...

Najveći gubitak nezaživljavanja ovog projekta je prestanak rada na jedinstvenoj bazi INTERBALKANIKA koja je ustvari bila centralni konvektor za dostupnost svih lokalnih baza rađenih po unimarku. . Ipak…. Prilagođavanje realnom okruženju

Da se ne bi napustila Iskustva i rezultati iz projekta - Mreža balkanskih biblioteka, www.balkanlibrary.net , od  Sun Feb 17, 2002 11:10 am , isti autorski tim ( Mirko Marković, Nikola Weber i dipl.ing. Vladimir Manić ) je čuvajući osnovne principe umrežavanja poćeo sa realizacijom nisko budžetskog regionalnog web portala BIBLIOTEKA FUTURA, koji objedinjava četiri domena  www.biblioteke.org -  www.knjiznice.org -  www.biblioteke.net - www.knjiznice.org na jednoj web lokaciji.  Uz pomenuta , uglavnom negativna, iskustva za inicijalnu izradu i život ovog projekta je odabran argentinski robot sajt PHP-Nuke 5.6  sa Srpskim prevodom  1.1 od 27. avgusta 2002. godine Prevod je kompletno prerađeni i dopunjeni  lang-serbian fajl sa instalacije sajta trebinje.com, koji je opet modifikovani hrvatski prevod. Konačnu varijantu za simetričnu primenu višeječnosti na istoj  s/h i slo. Osnovi za srpski, hrvatski,bosanski, slovenački i makedonski jezik izvao je Ljuba Rankovic Valjevo – Srbija. Neophodne izmene, zaštitu i nove putanje instalirao je dipl. Ing Vladimir Manić, Niš –Srbija. Web master  Mirko Marković. KoInsultant u Beta fazi sajta bila je Breda Karun, Ljubljana – Slovenija. Svi učesnici projekta svoj posao obavljaju volonterski.Osnov postavke  ovog portala je da se sa jednog mesta vrlo jednostavno učine dostupne sve biblioteke u regionu koje imaju web stranice, prate vesti o događanjima u svetu biblioteka, skupovi, savetovanja, seminari, iniscijative...    Očekivanja da će projekat približiti ljude u regionu na nivou sličnih strukovnih interesovanja uz razmenu iskustava,  bibliotečke građe i informacija, dostup-nost lokalnih baza, ali i izgradnje zajedničkih programa i projekata.Skroman početak podržao je bibliotečki portal www.biblioteke.org.yu kasnije www.biblioteke.org.rs  koji je stariji 3 godine, ali impozantnom posetom od više od 30.000 različitih računara mesečno.Rad u realnom okruženju zahtevao je i adekvatnu web promociju u regionu i to je učinjeno postupno u ciklusu od 24 meseca sistemom Internet kluba i njegove mreže, ali i najznačajnije izlaganjem u okviru elektronske kreativne radionice Projekta CALIMERA, organizator Evropska komisija i Projekat PULMAN, održano u Zadru 11 i 12.juna 2004.

Osnov portalskog pristupa - objedinjen, trenutni pristup svim posve različitim informacijama  uz  brzu, jednostavnu modifikaciju i održavanje sadržaja na stranici , učini su da ovaj projekat  beleži konstatni rast posete. Time je potvrđen princip potrebe korisnika za jednim mjestom na kojem se nalaze pristupi različitim sadržajima i informacijama. Korisnici prvenstveno žele da presonaliziraju aplikacije te da  ih imaju na samo jednom mjestu s kojeg mogu upravljati svim ostalim aplikacijama.Za razliku od mnogih portala koji su inicijalno počeli kao web direktoriji, popisi datoteka (npr. Yahoo!)  te tzv. mašine za pronalaženje podataka (Excite, Lycos, AltaVista, Hotbot). osnovni cilj širenje relevantnih informacija o bibliotečkim dešavanjima u regionu.  Po najšire usvojenoj web nomenklaturi BIBLČIOTEKA FUTURA je :- internacionaln web portal ( jezik, teritorija koju pokriva – 6 zemalja),- regionalni web portal (teritorija, sadržaji i obim),- strukovni (biblioteke i bibliotekari – knjižnice i knjižničari),- B2C – Business to Consumer – jer jednu oblast i njena dešavanja približava i krajnjim korisnicima,- mini portali: zasnovan na lokanim i strukovnim interesima, osnovan i održavan individualne osobe ili male grupe volontera.             U početku rada portala, posle postavljanja linkova vesti su uglavnom analitički birane I postavljane od web mastera. Ostavljena opcija prijavjivanja linkova i vesti je izuzetno slabo korišćena. Tek od 2004. počinju da se aktiviraju partenrske komunikacije I stidljive najave događaja I to putem e-maila a ne direktnim putem, iako je ta opcija od početka bila aktivna. Digitalizacija je ovde bila u funkciji rušenja personalnih barijera, aki bez većeg odjeka. Praksa je pokazala da je instrument partnerstva u digitalnom dobu, bar u našem regionu,  još uvek personalizovana. O tome govori i praćenje posete koja uvek rasla posle:·        Pisanja štampe, uopšte prisustrvo u medijima·        Prisustvo na stručnim susretima i skupovima,·        Unošenja novih vestiu sadržaja najmanje jednom sedmično

PROSEČNA SEDMIČNA POSETA 

.Praćenje posete, web analitika u 2009. kazuje da ovaj portal posećuje u proseku od 600 do 1.000 različitih posetilca nedeljno, što na mesečnom nivou čini broj od oko 4.000 posetilaca ili godišnje oko 50.000 različitih posetilaca sa oko 1.400.000 hitova.Ono šta je još važno da na ovaj sajt – web portal posetioci dolaze uglavnom sa sledećih adresa,

 

1	http://www.google.com
2	http://search.conduit.com
3	http://search.incredimail.com
4	http://www.biblioteke.org.rs
5	http://www.google.ba
6	http://www.google.rs
7	http://www.ask.com
8	http://www.google.hr
9	http://www.google.ch
10	http://www.google.hu
11	http://www.google.at
12	http://www.google.si

 

 Sa web adrese BIBLIOTEKE FUTURE, na nedeljnom nivou, ciljano na web stranice drugih biblioteka od više od 12.000 izlazaka što ustvari I čini njegovu misliju da bude instrument parnerstva u digitalnom dobu Rezultat Projekat neposredno i lako obezbeđuje dostupno prožimanje sadržaja kulturne ponude regiona u sveri bibliotečke struke, ali i monografskih i serijskih publikacija. Širenje kulturnih potreba ima itekako pozitivan uticaj na razvoj kulture komunikacije i tolerancije razlika., a kulturna ponuda regiona  bar delimično unapređena i olakšana