Дигитално наслеђе на ДИДС 2018
Идентитет једног народа се на Интернету представља, чува и промовише кроз дигитализовану баштину која је увек доступна и претражива када је – онлајн. Како се то ради у Србији и региону сазнаће посетиоци Конференције ДИДС 2018, коју организује Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“(РНИДС), 6. и 7. марта, у Београду. Тема другог блока ДИДС-а је дигитализација у науци и култури. Представиће се добре иницијативе, истраживања и активности у Србији, драгоцене и вредне пажње и у ширим, европским оквирима.
Гост из Словеније Матјаж Фило, руководилац Сектора за ИТ на Факултету друштвених наука у Љубљани и консултант Интернет клуба из Љига, одржаће уводно предавање на тему „Дигитализација у Словенији и употреба клауда“: о пројектима и подручјима дигитализације у култури и образовању на којима раде у националним институцијама, као и о плановима изградње клауда за јавну употребу. Др Адам Софронијевић, заменик директора Универзитетске библиотеке у Београду и члан У.О. Интернет клуба из Љига, говориће о дигиталној трансформацији пословања и њеним специфичностима у области културе и науке и о дигитализацији баштине, која се не своди само на пуко скенирање архивске грађе. Говориће и о значају менаџмента у процесима дигитализације и ко су „преводиоци“ са језика културе и науке на језик програмера и ИТ стручњака.
Ова књига Милета Вранеша, је прва обимнија књига, односно монографија, у којој се применом мултидисциплинарног поступка (правно-технички прилаз) излаже развој електронске управе у Србији у периоду од 2001. до краја 2016. године. Презентују се стратегије и закони Србије и Европске Уније, као и информације и подаци о мерењу развоја е-управе у Србији и бившим југословенским републикама на бази званичних, најчешће двогодишњих, извештаја Уједињених Нација за 193 земље чланице. Аутор је уочио грешку у унетим подацима за тзв. људски капитал у извештају УН за Србију 2005. године, која је оборила ранг е-управе Србије и понудио ретроактивну исправку. Кратко се излаже проширени модел е-управе на МСП и „конзуларне ентитете“ у иностранству, који ће аутор детаљније разрадити, уопштити и објавити као чланак у неком од часописа са са SCI листе.Књига има форму уџбеника, односно приручника, и у тридесетак лекција детаљно прати развој појединих сегмената (области) електронске управе у Србији у периоду од 2001. до краја 2016. године. Може корисно послужити студентима факултета и виших стручних школа на којима се изучавају е-пословање и/или е-управа, као и државним чиновницима. Ради провере изложеног градива, иза сваке лекције дато је неколико контролних питања (укупно 140), а на крају књиге опширни одговори на њих. Рецензије можете видети кликом на наслов текста.