ИЗ РЕЦЕНЗИЈА Ј.Н.

          Библиотекарство је професија или струка која данас више нема разлога да се устручава. Реч је једној од оних професија у којима све брже промене савременог друштва и науке, развој нових технологија и људских знања намећу сталну потребу за преиспитивањем и усавршавањем. Библиотекари на почетку новог миленијума морају поседовати веома разнородне способности и вештине, као и квалитете који им омогућавају да у глобалном селу стално трансформишу себе и своје кориснике, свесни изузетности своје мисије у друштву информација и знања.

          Књига Јасмине Нинков, дугогодишње успешне директорице Библиотеке града Београда, посвећена је управо креативном и иновативном развоју библиотечких услуга и пракси које доприносе јачању социјалне улоге библиотекара, али и развоју професионалне свести и самопоштовања.За библиотеке будућности најважније је да остану верне својим изворним циљевима, задацима и вредностима. Горман наглашава четири идеје које не би смела да заборави ни једна библиотека у информатичком друштву:

1. Први разлог постојања библиотека јесте хумано пружање услуга људским бићима и људској заједници.

2. Знање и разумевање, а не подаци или информације морају остати централна брига библиотекарске заједнице.

3. Основни етички принципи библиотекарства јесу сарадња, једнак приступ збиркама и услугама и интелектуална слобода.

4. Библиотекари треба да су поносни на своју мисију коју вековима испуњавају и да су свесни њене тежине и одговорности.

          Будуће библиотеке биће отворене за све нове идеје о томе како радити боље и како прихватити нове технологије. С једне стране, оне морају увидети потребу за променом својих метода, а с друге стране – сачувати континуитет својих циљева и мисије. Библиотекари морају одлучно бранити вечиту сврху библиотека – прикупљање, чување, организацију и дисеминацију записа знања и информација људске врсте и пружање услуга на темељу ових записа. Штавише, они треба да бране и својим примером показују кључне вредности на којима је грађена култура библиотека - заједницу, писменост, учење, услуге, разум, демократију и интелектуалну слободу.

Јасмина Нинков с правом указује да билиотекарство као и целокупну културу треба посматрати у функцији економског и друштвеног развоја. То значи да је култура, по својој повезаности са начином живота, простором и са уском везом између образовања и друштва, недељива од услова потребних за економски напредак. Сa друге стране, у савременом свету кључне су компетенције грађанина у друштву које се заснива на знању...

Јасмина Нинков поуздано приказује и анализира низ примера и пројеката из пракси водећих светских библиотечко-информационих система који могу бити користан и изазован пример и за библиотекарство у нашој средини. Зато са задовољством препоручујем библиотекарима у Србији књигу Нова библиотека: иновативност и социјална улога, која је и теоријски и практични путоказ за одговорно библиотекарство  будућности.

                                                                                      Проф. др Жељко Вучковић

           У фокусу књиге Јасмине Нинков  Нова библиотека ‒ иновативност и социјална улога ‒ како нам поднаслов наговештава, јесу све трансформације јавних библиотека у актуелном тренутку, као и у ближој и даљој будућности. На основу свог изузетно богатог библиотечког искуства, стицаног из праксе код нас и у  свету, на бројним скуповима библиотечких посвећеника на којима је много пута и сама излагала, и у посетама различитим библиотекама, ауторка пишући о тим трансформацијама упоређује праксе, уочава сличности и разлике, увиђа потенцијале библиотека код нас, износи конкретна запажања, проблеме, али даје и предлоге за њихово решавање и реализацију позитивних, нових пракси.  

          Зашавши најпре  у историју библиотекарства и место јавних библиотека у њој са циљем да дође до кључне тачке ‒ значаја технолошких, социјалних и културних процеса у 21. веку ‒ осврнувши се на развој њиховог пословања кроз време, све до данас, ауторка, у борхесовском смислу, постепено разоткрива тајну времена. Ти сегменти текста кроз целу књигу имплиците показују читаву филозофију овог племенитог, изузетно значајног занимања, од којег заправо зависи економски развој сваке земље.

Ауторка у књизи показује како тај развој зависи од знања као кључног ресурса нашег века у којем су „библиотеке ризнице знања, најзначајнији центри културе, доживотног образовања, информисања и социјалне интеграције”. У том циљу она указује на значај улагања у информатички сервис јавних библиотека, јер је интенет темељ цивилизације информација, и на саму демократизацију информација које више нису привилегија елитних слојева душтва.

          У књизи је показано како се с променама библиотека у информатичкој ери и ширањем њихове намене мења и профил њених корисника које не чине само читаоци, али и профил самих библиотекара и њихових руководилаца који настоје, у складу с развијеношћу самог библиотекарства у њиховим земљама, да одговарајућом организационом структуром одговоре на потребе читалаца ‒ како да, између осталог, осим физичким фондовима, приступе и виртуелним документима. Управо због тога у књизи је велика пажња посвећена информационом менаџменту, настојању стварања глобалне библиотеке и могућности да се приступи информацијама о публикацијама  без обзира на то где се оне налазе.

Како најпре као предшколци, а потом као средњошколци и студенти, онда као професионалци у различитим областима, свакако корисници библиотека, памтимо најбоље предаваче, а увек изнова читамо најбоље књиге и налазимо им посебна, повлашћена места у личним библиотекама, тако би требало и овој књизи наћи такво место, као поузданом водичу у откривању тајне времена и библиотека ‒ у феномену пешчане књиге која, сигурно, подразумева и дигитални свет.

                                                    доц. др Слађана Илић

Summary

Foreword

In the long history of library science, public libraries have existed for a mere two centuries; however, with the changes spurred on by the 21^st Century global, technological, social and cultural processes, their position has been radically redefined. To fully exploit their potential, public libraries must first understand that knowledge is the primary resource of the century we live in, while libraries, as treasuries of human knowledge, have emerged as the key hubs for culture, lifelong education, information and social integration. It would not be an exaggeration to say that a country’s economic development will increasingly depend on investment in the accessibility of not only information, but also knowledge, and this in turn will also mean investing in the information services of public libraries.

To satisfy their users’ demand in our day and age, public libraries will have to reconsider almost all of their past ideas about what constitutes a good public library. The modern world, new technologies, users with new and different needs, online user services and constant evaluation of library operations by their founders and citizens – all these factors call for a completely redesigned approach. Today, a library is perceived as a place where a person satisfies not only his or her cultural and informational needs, but also educational and social ones.

The role of public libraries today implies they must serve as their community’s public building, indeed its living room, open to all ages, in stark contrast to the dominant commercial centres. Libraries have taken centre stage as the only non-commercial public spaces. They are becoming a new form of theancient agora or forum, a new space that fosters interaction within the community and provides a setting for discussion and coordination.

Modern-day libraries are places where we immerse ourselves in the telecommunications structure, where bytes freely flow and where physical and digital worlds overlap. In essence, they are smart places where information is collected and shared. Libraries are where physical action invokes computer processes, while computer processes gain their physical expression. As edifices, libraries are intelligent buildings, which also become intellectual ones through their users. Their development blends their physical collections with the electronic world, leading us towards a hybrid library, which combines the old and the new.

The service of lending books and other library material, helping with finding information, remote library access, as well as classic reading room work in public libraries – these are the points of interaction between the user and the librarian. This is the crucial indicator of overall activity. Looking at how the relationship between the librarian and the user have developed, we discover essential overlapping between the fundamental concepts of librarian work and philosophy.

Who are the users of a library? What is their educational attainment? What are their needs?Users matter, they justify the very existence of public libraries. The number of users is the key statistic for public libraries. Put simply: no users – no library! Users imbue the library with its raison d'être, while the library exerts its societal impact through its users.

One of the main tasks of a modern, new library is to adapt to the changes in the mindset and spirit of its users. The European Parliament’s reportThe Role of Libraries in Modern Societies states: “The challenge to modern societies is that the basic resource, knowledge, is developing from information in very individual, capricious and unpredictable process. It cannot be commanded. Still, societies can support this development, e.g. by offering access to cultural and knowledge treasures. In the information age, this movement of the spirit is more important for the society than ever before.”

A public library also shapes and supports skills citizens need to be active members of the society. Reading and writing skills are among these, and public libraries have traditionally played a leading role in this regard.

Library science is a field that strives towards the ideal of a public space of the highest order, one that should allow every citizen to directly access information and cultural content. The entire philosophy of library science, library management, its mission and vision, must always focus on addressing the main question – what do users expect from us and what do they actually get?

Buildings which are purpose-built for modern public libraries reflect the changes that have been unfolding both in architecture and in library activities, conforming to the concepts and visions of the modern age. The public library building in the 21^st Century assumes the role of the key public hub for culture and information in its community; it is open to everyone, free, accessible, social, interactive, in stark contrast to commercial centres. They can become a current, democratic version of the ancient agora or forum, a new means of fostering integration within the community and the setting for discussion and organisation, the cornerstone of culture and free development of enlightened citizens.

The newly built city libraries in Aarhus (Denmark) DOK 1, Helsinki (Finland), ODI and the New Library in Almere, among many others, are probably the best examples of “new libraries.”

ДИГИТАЛНИ АЛАТИ У МАЛИМ ЈАВНИМ БИБЛИОТЕКАМА

Опширније: ДИГИТАЛНИ АЛАТИ У МАЛИМ ЈАВНИМ БИБЛИОТЕКАМА

Ка дигиталној библиотеци

  

  

Опширније: Ка дигиталној библиотеци

Нова библиотека

            

Опширније: Нова библиотека

Интернет РАЦИОНАЛНО - претражи НАЦИОНАЛНО

КООРДИНАТОР ПРОЈЕКТА:

Јелена Антонијевић

Школски медијатекари из Пожеге,  Нове Вароши, Пријепоља, Ариља и ужичких средњих и основних школа имали су прилику да учредствују у завршној сесији нашег пројекта. 

Основ скупа је било  предавања "Пронађи праву информацију на Интернету" . Затим је уследило упознавања са једногодишњим резултатима пројекта ",Интернет РАЦИОНАЛНО - претражи НАЦИОНАЛНО". Присутнима, њиг 40-так, могли су на лицу места да испробају усвојено знање на практичним примерима . Носиоци ове активности били су Драгослава Родаљевић, саветник, Бојана Маринчић и Илија Смиљанић, библиотекари Народне библиотеке Ужице и Мирко Марковић пред.У.О. Интернет клуба.

Е-СЕРВИС	ОБРАЗОВАЊЕ	КЊИЖЕВНОСТ	НАЦ.ГЕОГРАФИЈА	МАТЕМАТИКА
ТРАДИЦИЈА	ЗАДУЖБИНЕ	БИБЛИОТЕКЕ	ИСТОРИЈА	ЕКОНОМИЈА

пројекат се рализује од 1.10.2014. године .  Представља наставак рада на једног сегмента наше  акције - пројекта Буди СРБ-in. 

Спровођен је на отвореним часовима информатике и радионичким истраживањима са средњошколцима рубних општина Београда - Сопот, Барајево, Младеновац, Лазаревац и неколико општина Колубарског округа - Љиг, Мионица и Лајковац. Такође, у сарадњи са наставницима информатике у 3.разредима средњих школа, оствариван је двочасовним упознавањем са садржајима и могућностима коришћења националних домена RS и СРБ.

ПРОЈЕКТИ

Најзначајнији реализовани пројекти