ИЗ РЕЦЕНЗИЈА Ј.Н.
Библиотекарство је професија или струка која данас више нема разлога да се устручава. Реч је једној од оних професија у којима све брже промене савременог друштва и науке, развој нових технологија и људских знања намећу сталну потребу за преиспитивањем и усавршавањем. Библиотекари на почетку новог миленијума морају поседовати веома разнородне способности и вештине, као и квалитете који им омогућавају да у глобалном селу стално трансформишу себе и своје кориснике, свесни изузетности своје мисије у друштву информација и знања.
Књига Јасмине Нинков, дугогодишње успешне директорице Библиотеке града Београда, посвећена је управо креативном и иновативном развоју библиотечких услуга и пракси које доприносе јачању социјалне улоге библиотекара, али и развоју професионалне свести и самопоштовања.За библиотеке будућности најважније је да остану верне својим изворним циљевима, задацима и вредностима. Горман наглашава четири идеје које не би смела да заборави ни једна библиотека у информатичком друштву:
1. Први разлог постојања библиотека јесте хумано пружање услуга људским бићима и људској заједници.
2. Знање и разумевање, а не подаци или информације морају остати централна брига библиотекарске заједнице.
3. Основни етички принципи библиотекарства јесу сарадња, једнак приступ збиркама и услугама и интелектуална слобода.
4. Библиотекари треба да су поносни на своју мисију коју вековима испуњавају и да су свесни њене тежине и одговорности.
Будуће библиотеке биће отворене за све нове идеје о томе како радити боље и како прихватити нове технологије. С једне стране, оне морају увидети потребу за променом својих метода, а с друге стране – сачувати континуитет својих циљева и мисије. Библиотекари морају одлучно бранити вечиту сврху библиотека – прикупљање, чување, организацију и дисеминацију записа знања и информација људске врсте и пружање услуга на темељу ових записа. Штавише, они треба да бране и својим примером показују кључне вредности на којима је грађена култура библиотека - заједницу, писменост, учење, услуге, разум, демократију и интелектуалну слободу.
Јасмина Нинков с правом указује да билиотекарство као и целокупну културу треба посматрати у функцији економског и друштвеног развоја. То значи да је култура, по својој повезаности са начином живота, простором и са уском везом између образовања и друштва, недељива од услова потребних за економски напредак. Сa друге стране, у савременом свету кључне су компетенције грађанина у друштву које се заснива на знању...
Јасмина Нинков поуздано приказује и анализира низ примера и пројеката из пракси водећих светских библиотечко-информационих система који могу бити користан и изазован пример и за библиотекарство у нашој средини. Зато са задовољством препоручујем библиотекарима у Србији књигу Нова библиотека: иновативност и социјална улога, која је и теоријски и практични путоказ за одговорно библиотекарство будућности.
Проф. др Жељко Вучковић
У фокусу књиге Јасмине Нинков Нова библиотека ‒ иновативност и социјална улога ‒ како нам поднаслов наговештава, јесу све трансформације јавних библиотека у актуелном тренутку, као и у ближој и даљој будућности. На основу свог изузетно богатог библиотечког искуства, стицаног из праксе код нас и у свету, на бројним скуповима библиотечких посвећеника на којима је много пута и сама излагала, и у посетама различитим библиотекама, ауторка пишући о тим трансформацијама упоређује праксе, уочава сличности и разлике, увиђа потенцијале библиотека код нас, износи конкретна запажања, проблеме, али даје и предлоге за њихово решавање и реализацију позитивних, нових пракси.
Зашавши најпре у историју библиотекарства и место јавних библиотека у њој са циљем да дође до кључне тачке ‒ значаја технолошких, социјалних и културних процеса у 21. веку ‒ осврнувши се на развој њиховог пословања кроз време, све до данас, ауторка, у борхесовском смислу, постепено разоткрива тајну времена. Ти сегменти текста кроз целу књигу имплиците показују читаву филозофију овог племенитог, изузетно значајног занимања, од којег заправо зависи економски развој сваке земље.
Ауторка у књизи показује како тај развој зависи од знања као кључног ресурса нашег века у којем су „библиотеке ризнице знања, најзначајнији центри културе, доживотног образовања, информисања и социјалне интеграције”. У том циљу она указује на значај улагања у информатички сервис јавних библиотека, јер је интенет темељ цивилизације информација, и на саму демократизацију информација које више нису привилегија елитних слојева душтва.
У књизи је показано како се с променама библиотека у информатичкој ери и ширањем њихове намене мења и профил њених корисника које не чине само читаоци, али и профил самих библиотекара и њихових руководилаца који настоје, у складу с развијеношћу самог библиотекарства у њиховим земљама, да одговарајућом организационом структуром одговоре на потребе читалаца ‒ како да, између осталог, осим физичким фондовима, приступе и виртуелним документима. Управо због тога у књизи је велика пажња посвећена информационом менаџменту, настојању стварања глобалне библиотеке и могућности да се приступи информацијама о публикацијама без обзира на то где се оне налазе.
Како најпре као предшколци, а потом као средњошколци и студенти, онда као професионалци у различитим областима, свакако корисници библиотека, памтимо најбоље предаваче, а увек изнова читамо најбоље књиге и налазимо им посебна, повлашћена места у личним библиотекама, тако би требало и овој књизи наћи такво место, као поузданом водичу у откривању тајне времена и библиотека ‒ у феномену пешчане књиге која, сигурно, подразумева и дигитални свет.
доц. др Слађана Илић