ДИГИТАЛНИ АЛАТИ У МАЛИМ ЈАВНИМ БИБЛИОТЕКАМА
у малим јавним библиотекама
Реалност је да се „мале јавне библиотеке“ суочавају са кадровским, финансијским и технолошким проблемима у време када се енормно увећава обим вештина и знања неопходних за рад библиотекара. Библиотеке се суочавају са брзим променама које се дешавају у онлајн окружењу. Процес дигитализације доноси нове могућности и прилике библиотекама за заштиту и очување грађе, креирање дигиталних збирки и колекција, коришћење различитих платформи отвореног кода за дигитализацију, онлајн приступ грађи итд. Осим тога, данашњи корисник библиотечких услуга жели да активно учествује у развоју и креирању библиотечких садржаја и услуга.
Реализација процеса дигитализације може бити захтевна у погледу ресурса које је неопходно уложити према прописаним стандардима. Када није могуће вршити дигитализацију на начин и у складу са стандардима које “веће” јавне,
матичне и националне библиотеке могу да остваре, мање јавне библиотеке прибегавају употреби различитих платформи, апликација и дигиталних алата уз помоћ којих пружају услуге својим корисницима онлајн.
Ова публикација, која је прилагођени мастер рад одбрањен на Педагошком факултету у Сомбору Универзитета у Новом Саду, даје анализу различитих дигиталних алата отвореног кода и примере њихове практичне примене.
Први део текста односи се на сам процес дигитализације, могућности и ограничења коришћења отворених технологија у креирању дигиталних библиотека, као и анализу различитих схватања и сложености концепта дигиталне библиотеке.
Указује се на изазове са којима се суочавају јавне библиотеке у процесу дигитализације. Представљени су примери различитих приступа стварању дигиталних библиотека.
Централни део чини пример из праксе, описана је употреба дигиталних алата у формирању дигиталних садржаја на интернету за различите узрасне категорије корисника. Процес стварања дигиталних садржаја које нуди библиотека подразумева анализу неколико аспеката: начин информисања корисника о активностима у библиотеци; едукацију корисника (пре свега младих) кроз дигиталне услуге у сарадњи библиотеке са образовним институцијама; укључивање корисника у стварање дигиталних садржаја; примена концепта library makers и makerspaces, односно библиотека у улози креатора дигиталног садржаја, безбедног простора за стварање и подршке својим корисницима у коришћењу нових технологија.
Једна од предности употребе дигиталних алата у јавним библиотекама је доступност дигиталних колекција, апликација и других електронских услуга. Промовисање таквих услуга је од кључног значаја и за кориснике других библиотека, као и шире заједнице. Пример примене игиталних алата је формирање „Е- библиотеке“ као дигиталног огранка, места за дигитални садржај намењем свим узрасним категоријама корисника. Коришћење различитих дигиталних алата омогућило је бољу контролу, управљање и промоцију садржаја.
Пратећи рад јавних библиотека у (онлајн) окружењу библиотека информише кориснике о актуелним образовним и култрним садржајима и омогућава њихово коришћење и онда када се физички не налазе у библиотеци. На овај начин „Е-библиотека“ подржава рад библиотекара у онлајн окружењу упућујући кориснике ка занимиљивим дигиталним садржајима, са циљем подстицања младих да користе нове технологије у образовне сврхе на занимљив и креативан начин.