Нова библиотека
ПРЕДСТАВЉАЊА: Београд, Сомбор, Нови сад, Лазаревац, Чајетина, Кладово, Уб, Краљево, Нови Пазар, Жабаљ, Ниш...
Иновативност и социјална улога библиотека
Да би данас задовољиле потребе својих корисника, јавне библиотеке морају да преиспитају готово сва своја досадашња убеђења о томе шта је то добра јавна библиотека. Савремени свет, нове технологије, корисници са новим и
другачијим потребама, кориснички оn-line сервиси и стална евалуација рада библиотеке од стране оснивача и грађана, захтева један потпуно нови приступ.
Данас се библиотека доживљава не само као место задовољења културних и информационих, већ и образовних и социјалних потреба.
Улога јавне библиотеке данас подразумева статус јавне зграде заједнице, њену дневну собу, отворену за све узрасте, и у значајном контрасту са доминантним комерцијалним центрима. Библиотеке преузимају примат јединих некомерцијалних јавних места. Оне постају нови облик агоре или форума из прошлости, нови простор јачања интеракције унутар заједнице и оквир за дискусију и координацију.
Данашње библиотеке су места где се укључујемо у телекомуникациону структуру, где бајтови теку у изобиљу и где се физички и дигитални светови преклапају. Укратко, паметна места где се сакупљају и деле информације. У библиотекама физичке акције призивају компјутерске процесе, а компјутерски процеси се изражавају физички. Као зграде, библиотеке су интелигентне грађевине које и постају интелектуалне кроз своје кориснике. Развој сажима физичке фондове са електронским светом и води нас хибридној библиотеци, комбинацији старог и новог.
Њени физички материјали или грађа, целокупни фондови књига, часописа и новина, као и аудио-визуелни материјали повезују корисника са библиотеком.
Мноштво књига не чини библиотеку.
У библиотеци су књиге и остали материјали систематски организовани, фондови су класификовани и каталогизирани, а позајмљивање материјала се одвија по одређеном систему.
Сервис позајмљивања књига и осталог библиотечког материјала, помоћ при проналажењу информација, даљинско коришћење библиотеке, али и класичан рад у читаоници у јавним библиотекама је тачка у којој се сусрећу корисник и библиотекар. То је најважнији индикатор укупне делатности.
Посматрајући развој односа библиотекара и корисника, долази се и до есенцијалног преламања, суштинских појмова библиотечког рада и филозофије.
Морамо се загледати у прошлост да би уочили праву промену. Први библиотекари су били чувари капија. Књиге су биле иза њихових леђа, затворене у ризницама. Да би се књига добила на увид, било је неопходно увек изнова
питати за дозволу библиотекара или неког од особља. Онда је наступила радикална промена – књиге су премештене на отворене полице и постале су доступне.
Шта би било равно овој радикалној промени у данашње време?
Слободан приступ је корисницима обезбедио већу самосталност и независност увида у библиотечки материјал, као и осећај веће слободе у библиотеци. Библиотекари су могли више да се концентришу на избор књига и њихову набавку. Квалитет збирки је наглашен, што је и даље изражено у многим случајевима. Данас корисници могу посегнути за оним књигама које побуде њихово интересовање и реткост је да неко од њих упита више од обичног: „Да ли имате књигу која се зове...“
Већ дуго времена најраспрострањенији контакт библиотекара и корисника ограничен је на пулт где корисници враћају и узимају своје позајмице.
Ко су корисници библиотеке?
Који је њихов образовни ниво?
Какве су њихове потребе?
КОРИСНИЦИ СУ ВАЖНИ, они оправдавају постојање јавне библиотеке. Број корисника је најважнија статистика у јавним библиотекама.
Једноставно: ако нема корисника – нема ни библиотеке!
Корисници дају библиотеци њен разлог постојања, и кроз њих библиотека остварује свој утицај на друштво.
Један од главних задатака модерне, нове, библиотеке је да усвоји промене у размишљању и духу својих корисника. Извештај - Улога библиотека у модерним друштвима - Европског парламента наводи: „Изазов модерним друштвима је да се основни ресурс, знање, развија из информација у веома индивидуалне, несталне и непредвидиве процесе. Њиме се не може командовати. Ипак друштва могу подржати овај развој, на пример, нудећи приступ културним и научним богатствима. У информационом добу, овај покрет духа је важнији за друштво више него икад пре.”
Јавна библиотека такође образује и подржава вештине које су грађанима неопходне да би били активни чланови друштва. Могућност читања и писања је једна од тих вештина и јавне библиотеке су у томе увек имале водећу улогу.
Иако се све чешће суочавамо са новим формама писаних текстова у новим, дигиталним форматима, морамо бити више забринути за ниво образовања оних који приступају информацијама него за форму у којој је неки текст објављен.
Да ли деца још увек уче да читају правилно? Шта је са старијом популацијом?
Да ли људи могу читати и разумети ван механичког препознавања речи?
Читање и писање је основна друштвена вештина и потребна је сваком активном грађанину.
Када анализирамо структуру наших корисника, тежимо да их класификујемо или према годинама или према начину на који користе библиотеку: читаоци новина, слушаоци музике, позајмљивачи књига.
Кориснике такође посматрамо и као људе из комшилука који долазе из наше локалне заједнице.
Библиотекарство је област која тежи да иде ка идеалу јавног простора првог реда, који треба да обезбеди сваком грађанину могућност непосредног приступа информацијама и културним садржајима. Сва филозофија библиотекарства,
управљање библиотеком, мисија и визија, увек морају да воде ка решавању основног питања – шта корисници од нас очекују, а шта добијају?
Теме и кључне речи: иновативност, иновативни пројекти, управљање јавним библиотекама, информационе услуге, информациони менаџмент, интелектуалне слободе,
информациона писменост, културни туризам, индустрија културе, друштво знања, Европска унија.
