ХОРТИКУЛТУРНЕ Е - БИБЛИОТЕКЕ
Хортикултура у две главне секције обухвата осам области проучавања: арборикултуру, цвећарство, пејзажну хортикултуру, повртарство, воћарство, виноградарство, енологију и postharvest физиологију.
Хортикултура је уметност (вештина) или наука гајења цвећа, украсног дрвећа и жбуња, воћа и поврћа, посебно у вртовима и на плантажама. Корени хортикултуре сежу дубоко у историју и везују се за почетке цивилизације. Прво познато коришћење речи хортикултура, међутим, датира из 1631. године, када је Петер Лауремберг објавио расправу под тим именом. Реч у данашњем значењу бележи и енглески речникE. Filipsa “The New World of English Words” из 1678. године. Реч је добијена спајањем двају латинских речи, именице hortus – врт и глагола colo, colere – гајити. Паралелно настају и пољопривреда, агрицултура (агрос – поље) и шумарство sylvicultura (sylva – шума). Ова подела одражава концепт тога доба: врт уз кућу, житарице у пољима по ободу насеља, шума ван насеља.
У РЕАЛНОМ ОКРУЖЕЊУ ЗА ХОРТИКУЛТУРУ ИМА ПРОСТОРА СВУДА ОКО НАС, САМО ГА ТРЕБА ПРЕПОЗНАТИ.
ПРОГРАМИ и ОБУКЕ: ЛАЗАРЕВАЦ БЕОГРАД ВРШАЦ ГОВОР ЦВЕЋА
Е - КАТАЛОГ ХОРТИКУЛТУРЕ МАЛА ХОРТИКУЛТУРНА БИБИОТЕКА БАЗА ХОРТИКУЛТУРЕ
БАШТОВАН - МАЛИ ХОРТИКУЛТУРНИ ВИДЕО САВЕТНИК
